Поглед с десне стране - "разговори" с попом, II дио
Аутор erosovogsvijeta | 20 ÐÐ, 2010
Људи без калибра и идеје
уфуравају нам истине црно-бијеле
„Разговори“ с попом – II дио
Да се вратим на попин коментар.
„Smatram da sam ti odgovore pružio u prethodnim postovima. Svoje fruistracije što protestanti na ovim područjima postoje vekovima a što si ti došao iz druge države gde ste se zbog vere ubijali i klali (što se nije dešavalo u Vojvodini) ne moraš da prosipaš ovde. Srbija je i višenacionalna i multikonfesionalna - posebno njen severni deo - Vojvodina. Uostalom nemoj da zaboraviš da u Vojvodini maltene da nema stare srpske porodice gde bar neka baba tetka nije bila nazarenka koji takođe na svojim bogomoljama uglavnom imaju natpis na srpskom jeziku“.
Хоћу ли таксативно, по реду? Хајде да пробам.
Већ сам објаснио да „одговоре“ нисам схватио као одговоре. Можда је то до непознавања материје, можда због мог IQ-а, али, све и да то јесу одговори, нисам задовољан објашњењима. Можда због тога и што сам лаик. Па, шта? Ја своје колумне и пишем лаички, онако како ја видим постојећу ситуацију. Не занимају филозофска објашњења типа: „У конгломерату проблема и трансверзалних питања...“, хоћу то просто да и овај мој мозак, иначе пун којекаквих глупост, успије да разумије без великог напрезања.
Нисам фрустриран што у Србији „протестанти живе вијековима“. У ствари, никада нисам ни упознао неког србијанског протестанта, до Тебе, ако не рачунам на Мађаре са којима сам живио двије године. Наравно, без икаквих проблема. Можда је то зато што потичем из једне старе хришћанске породице која се ни за тренутак није заблесавила комунизмом и социјализмом те немамо потребу да се под старе дане доказујемо као „истински“ вјерници. Имам против протестаната који су са неба, бомбама, дијелили милосрђе анђела. Имам против протестаната који су мојим земљама увели санкције. Имам против протестаната који тргају моје земље како стигну и дају их својим послушницима. И није да сам само против таквих протестаната него и против таквих припадника још „50-tak razlicitih denominacija“. Имам, па шта? И они имају против мојих земаља и мене.
Имам и против оних протестаната који по Србији шире идеје о полигамији а успут едукују наше судије (какав парадокс!). Имам и против оних протестаната који забрањују лијечење сопствене дјеце (шта би тек радили са мојом?). Имам и против оних протестаната који узимају дјецу на хранитељство а онда им, зарад вјере, забрањују да буду дјеца. Имам, па шта? И они имају против мог народа самим тим што проповједају накарадне ствари.
Јесте, мојих земаља. Неколико пута сам то написао. Ако неко може да буде грађанин свијета, могу и ја мојих земаља. Више ја везе имам са својим земљама него те космополите са „свијетом“. Моје земље су и Српска Крајина, и Српска, и Србија. Мајка ми је Србијанка, рођена у Шапцу. Њен је дјед дошао из Лике, Српска Крајина. Прво је, заједно са Николом Теслом, својим великим пријатељем и земљаком, отишао и Америку. Послије се вратио у Први свјетски рат и, добио човјек ту земљу и ту се населио. Добио је и „Албанску споменицу“. Вјерујем да је добио за одбрану „Твоје“ земље а не „своје“. Отац ми је рођен у Кањижи, у мултиетничкој Војводини. Његов отац је био државни службеник као и његова мајка. Обоје су имали факултете. Дјед је био 1896. а баба 1914. годиште. Обоје су били факултетски образовани и послати на службу у Кањижу. Када је почео Други свјетски рат, дјед је активиран у ЈВуО јер је био резервни капетан. Све вријеме рата је војевао по Србији, бранећи „Твоју земљу“ а не „своју“. На жалост, није је успио одбранити, не од (протестантско-католичких) Нијемаца и (протестанских) Мађара, него од оних који су протествовали против Бога. Шта се све дешавало по Војводини, моје тетке још памте. И отац ми је причао. Кад су с почетка рата избјегли из своје куће, у ту кућу су упали комшије (прoтестанти) Мађари и све опљачкали. Они су имали среће за разлику од неких својих пријатеља које су комшије (протестанти) Мађари и (протестанти) Нијемци убили. Тетке се сјећају и покоља на Бадњи дан и Рације у Новом Саду, 1942. године, гдје су (протестанти) Мађари и (протестанти) Нијемци побили и побацали под дунавски лед Јевреје и (православне) Србе. Идеолошки, не вјерски, рећићеш, јер сви су они, сем Јевреја, хришћани, зар не?
А ако се спустиш мало, коју грану, на свом породичном стаблу, видјећеш да је Србија ипак више моја земља него твоја. Ја јесам дошао, али ћу увијек с поносом бити, Херцеговац иако су ми и мајка и отац и брат рођени овдје, у Србији. И мој је син рођен у Србији, али ће увијек бити Херцеговац. И његов син и син његовог сина. И неће нас бити срамота јер смо сви уложили доста у ову земљу, што пушком што ријечима. Мој прадјед је носилац два Ордена Светог Саве (првог и другог реда) које му је додијелила Српска, а не босанско-херцеговачка, православна црква за заслуге за српски народ.
Земља из које је твоја фамилија дошла у Србију, признала је Косово као независну државу и константно нам забија нож у леђа. Земља одакле ја долазим није. И неће.
А што се тиче назаренских баба тетака, е то ће већ Чанак да искористи у стварању неке нове нације, само да прочита овај блог. Зато сам и твој „одговор“ ставио под наводнике да не буде послије: „Прашњави рек'о“!
Хајде, с Богом... падре.
Ко не мисли овако тај клевеће и лаже
tipično srpsko razmišljanje, pa da si došao i iz Tunguzije dokazao si se kao Srbin. Ipak, postoji jedan problem- šta sam ja? Neki tamo, dole, na porodičnom stablu došli iz Azije, pa bili partizani, pa ja ne obilazim crkve, ne znam pošteno ni da se prekrstim...a da me neko pita- srpkinja sam. Da li sam ja manje Srpkinja, nego što si ti Srbin zato što niko moj nije ovu zemlju branio ni puškom ni rečima?
Аутор Milena am 20 ÐÐ 2010, 13:36