Еро с овог свијета - поглед с десне стране

Ево мене опет. Доста сам ћутао. У ствари, и нисам, али нисам имао коме да се пожалим. Сви се нешто ућутали, к'о фол, свима је лијепо. Свако забио главу у своју рупу и виче: „Мени је добро а другима...“. Таква нам је, на жалост, и државна политкика. Такав нам је, на жалост, и државни интерес. Ако га имамо. Мислим, групно а не појединачно.

Нисам звао Предсједника да му честитам Нову годину. Нисам га звао ни да му Божић честитам. Не знам ни да ли га слави. Отац му је комуниста па, рекох, да не вређам, не дај Боже. Немојте ме оптуживати због тога. А шта да сам назвао а ћаћа му се јавио на телефон? Шта сам могао рећи? „Добар дан, ћаћа, може ли мало Предсједник да изађе испред зграде да се мало поиграмо“? Глупо, зар не? Писаћу овдје јер, ко зна, можда се једном и учлани на наш Форум и прочита. И он је родитељ и можда га некада и наше муке заинтересују. Можда види тему „Како направити ручак за 500 динара“. Можда види и све силне теме о проблемима у болницама, мито и корупцију. Можда види колико људи се вакцинисало против највеће пошасти 21. вијека, свињског грипа, и вакцинише и своју дјецу. Можда тада стави прст на чело и одлучи да укине ПДВ на бебеће ствари за шта га је и упокојени Патријарх молио а он се оглушио на те молбе. Вјерујем да он хоће да уради велике ствари за нашу дјецу. Ево, заштитиће их од нас, њихових родитеља. Нећемо ми више нашој дјеци моћи ускраћивати било шта и ударати их по скупим Pampers пеленама, ако успијемо да их купимо. Не можемо у Европу са удареним пеленама. 

Нисам хтио писати о првој седмици, ове господње године. Сви су били „заузети“ слављем и нико нам није ништа шукнуо, ни с вана ни изнутра. А онда, на Божић, Редар задужен за Српску и Србију, наставио је тамо гдје је и стао. Ако је икада и стао. Заборавио је да му супруга слави исти Божић као и ми. Заборавио је кад је са Предсједником сркао гулаш, сједећи на штокрли, негдје у Мађарској. Заборавио је колико наш Предсједник њега воли. Или је можда љубоморан што редарску траку предаје другоме и боји се да ће наш Предсједник више да воли Новог редара него што је њега икада волио. Али, он није дошао са супругом да заједно са нашим Предсједником и његовом супругом прослави супругин и Предсједников Божић него је отишао у Приштину гдје се Божић одавно не слави. Тамо је постао почасни грађанин. Наш Предсједник се није тога сјетио и, вјероватно, се због тога спуцао шаком у чело к'о Хомер Симпсон. Сјети се Редар и да помилује неке своје. Наш није. И не смије. Радо би он то урадио, али није знао шта би му Идоли рекли. Молио је Редара да повуче тужбу против Србије. Редар није хтио па је Предсједник тужио њих. Око за око, зуб за зуб. 

Онда је 11. јануара изабран Нови редар. Док није изабран, причао је како ће, можда, да ревидира свој став према тужби. Кад је изабран, заборавио је шта је причао. А можда није ни причао, можда је Предсједник погрешно чуо. Можда је због тога одмах потрчао да му честита. Воли наш Предсједник редаре. А редари воле своје редарственике и зато им не дају да труну у затворима. Осветиће се наш Предсједник и њему нашом контра тужбом.

Предсједников мали се не слаже са контра тужбом, али му је Предсједник очински рекао да ће му се, кад порасте, све само касти. Неће Предсједников мали да се свађа са комшијама. Он би да има заједничко двориште са њима, без тараба, да може свако да пролази и прелази како хоће. Он жели да купује њихове производе иако они неће наше. Нема везе, рећи ће и Предсједник и Предсједников мали, позајмићемо ми па ћемо им платити. Не могу они нама продати колико ми можемо позајмити! Не, не! Могу комшије нас да пљују колико хоће, и да нам гурају прст у око и у гузу, али ми ћемо да купимо њихову воду јер наш бунар није лијеп као њихов. Још ћемо и прсте да им оперемо водом коју смо од њих купили.

Написао је Предсједник и двије резолуције. Док смо ми славили, он је писао. У једној резолуцији је написао да ћемо ми да осудимо злочине у Сребреници а у другој је написао да ћемо да осудимо и све остале злочине. Е, ту ћемо наћи нове пријатеље! Хути и Тутсији ће вјероватно одмах отворити амбасаде у Србији и уложити „значајна средства“ у нашу привреду. Команчи ће гласати за све наше предлоге у Савјету безбједности и ставити вето на резолуције уперене против нас чим постану сталне чланице. Рече Предсједник да се многи у Србији и Српској неће сложити са резолицијама али „да је на политичарима да преузму одговорност...“. Не рече хоће ли се „јасеновачки“ Срби сложити са резолуцијама. Вјероватно неће јер су они још давно слагани у колоне пред усташким ножевима и чекићима. Не рече хоће ли се Сарајевски Срби сложити са резолуцијама. Вјероватно неће јер је њих преко 5.000 већ сложено у јаме око Сарајева. Не рече хоће ли се Крајишки Срби сложити са резолуцијама. Вјероватно неће јер су они још одавно послагани по креветима у колективним смјештајима. Не рече хоће ли се косметски Срби сложити са резолуцијама. Вјероватно неће јер су они већ десет година сложени у енклаве без струје и воде. Али, Идоли ће се сложити и рећи: „Браво, Предсједниче“. И ја ћу му рећи: „Халал ти, Предсједниче“, кад се видимо. Једном.

До тада, срећна Нова година друже Предсједниче. Желим ти пуно здравља, среће, пара, нових закона и резолуција, и вазелина, да лакше уђемо у Европу.