Еро с овог свијета - поглед с десне стране

„Лијепо је што грађани брину за Предсједника, али за то нема потребе. Он се одлично осјећа. Не бисте вјеровали кад бих вам испричала на који се дио Кинеског зида попео. То никако не би могао да се не осјећа добро“. Уф! Добро је! А ја сам се таман забринуо за Предсједниково здравље. Нисам га звао неколико дана јер нисам имао кредита. Још нисам добио акције од „НИС“-а па сам мало кокуз. Срећом па нас је шеф press службе нашег Предсједника Алпинисте обавијестила да је он добро, здраво и у кондицији. Е, сад, што мени није јасно да ли је Предсједник ишао тамо да се пентра или да подржи политику „једне Кине“, то већ није битно. Вук Јеремић је рекао да је „за Кину најважнија наша подршка политици 'једне Кине' и очувању њеног територијалног интегритета у контексту проблема на Тибету и у Синјангу“. Кинезима је то најбитније. То што је Далај Ламу на Тајвану дочекало више људи него што нас Срба има и кад нас пинцетом сакупиш по свијету, то је небитно. Или се можда Предсједник Алпиниста попео горе јер је чуо да је Велики кинески зид једина грађевина на Земљи која се види са Мјесеца па је контао да махне астронаутима и ванземаљцима. Или се можда попео да у тајности поједе BigMac, који су му Идоли спаковали за пут да се подсјети на тековине цивилизације и не подлегне комунистичким идејама, а њему је досадило да једе штапићима некакву пилетину у слатко-киселкастом сосу. Прави му горушицу. Предсједников алпинизам нас је коштао око 200.000 евра. Плус BigMac. За њега то није битно. Није Предсједник материјалиста. Њега не интересује новац. Он га никада није ни зарадио па и не зна како је то. Он је филозоф. 

Предсједников кум није филозоф. Он је (био) телохранитељ у дирекцији ЈУЛ-а. Послије је прешао код Августа. Сад је Министар војни. Има кожну јакну. Пилотску! Е, маћешићу мој, кад ћеш ти то имати? Некада је дизао рампу а сад се подижу кад он долази. И салутирају. Обавијетио нас је да су Ирачани заинтересовани за наше оружје. То су објавили наши медији. Ирачани траже и авионе који су дошли на ремонт код нас и никада се више нису вратили у своје базе. Cca осамнаест комада. То нису објавили наши медији. Али, наша војна индустрија је толико јака да то није проблем за нас. Нећемо се секирати. Наша индустрија је јака до неба. Ето, баш јуче, је експлодирала фабрика оружја. Експлозија се чула до неба. И неки јадни радници су се преселили на небо. Бог да им душу прости. Али, немој да чујем да је неко рекао да је Министар војни крив за то. Он је уморан, тек се вратио (ако је) из Либије са највеће журке на афричком континенту ever. Да се наспава па ће нам и он рећи коју паметну. И да се опере јакна.

Опет ћемо бити у дефициту, што, наравно, то нема везе са одласком кумова на журку. Али, да се лијепо изразим, не лези враже, Млађен, наш вјечити носилац добрих вијести, објелоданио је да се планира да се са 500 милиона долара, које ћемо добити од ММФ-а, покрије дефицит. И – капак! Немој ко шта да би рек'о! Немој да би ко рек'о да постајемо овисници о ММФ-у, као некакви наркомани. Немој да би ко рек'о да живимо на рачун будућих генерација и да ће они враћати наше дефиците к'о што ми и даље враћамо паре од Брозових шетњи по Цејлону и Сјеверној Кореји. Немој ко шта да би рек'о, а камоли написао, јер ће исте секунде завршити у Трговинском суду и платити казну. Зато смо и донијели Закон о информисању. 

Нешто размишљам, да ли сад Љиљана Караџић-Зелен може да тужи новине које објаве да је Радован ратни злочинац а то, још, није доказано? Оптужен је, али не и осуђен. Или, да ли Хитлерова фамилија може да тужи наше новине ако кажу да је, њихов, Адо ратни злочинац? Ади није ни суђено тако да није ни доказано. Можда га је неко наговорио а он је био неуравнотежен па није био свјестан свог дјела. Суд то никад није доказао а за оног који није (правно) крив, важи да је (правно) невин. Нема везе, рекла је ЈК да је закон добар па да не разбијамо главу, ми обични смртници.

Један инсан је основао странку. У ствари, није, он је своју стару странку утопио у своју нову странку. И дао јој је лијепо име: Социјалдемократска странка Србије. Да се Власи не досјете. И његов рахметли предсједник је дао слично такво име, да се Власи не досјете: Странка демократске акције. Никакве одреднице, префикси, атрибути, прилози, придјеви, временске одреднице... Чиста демократија! Суха, рекло би се. И инсан је некада био члан Странке демократске акције. Ген-сек. Он и његов тадашњи предсједник, Суљо, су махали турским заставам по Рашкој и узвикивали: „Ово је Турска“! Он и његов тадашњи предсједник, Суљо, су расписивали референдуме о аутономији Санџака. Он и његов тадашњи предсједник, Суљо, су се клели у рахметли предсједника. Онда је Суљо побјегао у егзил, у Турску, и није повео инсана. Инсан се наљутио а онда му је кврцнуло: „Зашто да не будем Суљо умјесто Суље. Боље него да цијели живот останем Мујо“. Основао је својунову странку, Коалицију за Санџак, и почео да пехливани по Суљиној авлији. Неколико година касније, своју стару странку, Коалицију за Санџак, утопио је у своју нову странку, Санџачку демократску партију. А онда се Суљо вратио и почела је трка. Суљо ће, Мујо ће, Суљо ће, е, Мујо ће! Први стиг'о до Цанетовог друга! Послије га је Предсједник Алпиниста наслиједио од Цанетовог друга. Инсан вели да „ће ДС свакако бити њихов први избор“. Лојалан је. Предсједник Алпиниста конта да ће инсан повући гласове љевице, СПС-а и ПУПС-а, и „либерала, LDP-а, али, ако загази у његову авлију, неће се добро провести. Не воли Предсједник Алпиниста да се гура са неким за столом док једе. Али, инсан ће престати да једе ћевапе и долме рукама. Купиће себи есцајг. Купиће и Предсједнику Алпинисти, ако овај заборави свој код куће.