Еро с овог свијета - поглед с десне стране

Тресао се В92! Водитељка се упорно уносила у камеру, трептала, правила гримасе, забринуто поклапала прсте лијеве са прстима десне руке, очајнички вапила: „Је ли било свађе?“, „Је ли било лобирања?“, „Ко је за кога гласао?“, „Како је 'босанска'струја реаговала?“... Одговори њене колегице са терена су били негативни. Узалуд је и даље ломила прсте, дизала обрве и, у маниру искусне клемпаве хинду водитељке CNN World News-а, забринуто кривила уста. Четрдесет и пети патријарх Српске православне цркве је постао њ.п. Иринеј, сад већ бивши владика нишки. Анализе свих страшних Згембиних ученика, поткованих „знањем“ и „изворима из СПЦ“, који су по правилу жељели „да остану анонимни“, остале су само попуњавање програмске шеме дотичне телевизије и још једног покушаја подјеле већ подијељене Србије.

Застава на Патријаршији, која је од смрти њ.п. патријарха Павла била спуштена на пола копља, враћена је на своје мјесто, мјесто гдје је стајала једина српска застава од '45. до деведесетих. Нови патријарх се појавио на балкону у пратњи владика и њ.к.в. Александра Другог!!! Џаба су се „аналитичари“ надали подјелама у Цркви на „старокалендарце“ и „екуменисте“, на „прекодринске“ и „србијанце“, џаба се надали оснивању „Босанске православне цркве“ у случају непроласка њиховог кандидата за патријарха. Џабе. 

Онда су се „аналитичари“ поново појавили и почели нову причу како је, тобож, „очекивано“, како је нови патријарх „екумениста“ јер је позвао папу да присуствује прослави „Миланског едикта“, како је „добро што Амфилохије није прошао“... Нико се није осврнуо на присуство њ.к.в. Александра Другог на најсвечанијем појављивању новог патријарха пред народом. Црква је пуно старија и од њихових очева и дједова, и од њихових уџбеника, и од саме њихове космополитске религије. Баш да би се избјегао утицај државе на изборе патријарха, Синод је давно одлучио да „Божија рука“ бира новог Првог владику. 

Предсједник није био ту. Имао је важнија посла. Београд има само McDonald's и KFC па је предсједник морао, након важног излагања пред Савјетом безбједности, одради и билатералну посјету познатим америчким ланцима брзе хране BurgerKing-у и Little Ceasar-у. Можда му је било криво што његов кандидат није прошао. А можда и није. Волио би он, можда, да је њ.п. Григорије постао патријарх, али можда би му и угрозио статус „најзгоднијег Србина“. А можда он и није то стварно желио, можда су то „аналитичари“ жељели да он жели оно што они кажу да жели а да он у ствари то и не жели него да „аналитичари“ желе да народ мисли да он то жели. У мноштву жеља, чињеница да је за Српску православну цркву још увијек монархија, остала је запећку и могла се прочитати и чути само још на неколицини својом-главом-мислећим медијима. Краљ и краљица су имали своје почасно мјесто, мјесто које је и за Брозово вријеме било резервисано за њих. И нико се није ни усудио да сједне на та мјеста. Трпао се ту вјерни робот R2D2 и свита око њега. Трпао се ту и вјерни Предсједников пратилац са свих текми, Додик, исти онај који је изјавио да „ако народ то жели, ја ћу се прекрстити у цркви“. Џабе. За Цркву је краљ краљ а остали су као и ми сви остали, исти. Само су нам жеље различите. „Чувај се својих жеља“, рече неко. Наше су се жеље оствариле, Црква је остала неподјељена. А њихове? И да ли сад да се чувамо својих жеља и њихових, или они да се чувају својих, вријеме ће показати. На нама је да одлучимо на неким новим изборима, за предсједника.