Еро с овог свијета - поглед с десне стране

„После 15 година неправди, лажи и увреда које сам од новинара и назовиновинара доживела, после небројених тужби које сам поднела против умоболних и опседнутих будала којима је наш законодавни систем омогућио да прођу некажњено за најстрашније блаћење мог имена и систематског уништавања моје каријере и живота... коначно, коначно, конааачнооооооо... измена закона о информисању. Поздрав и подршка Динкићу! Па, докле више да ме група будала блати?! Било је крајње време да се уведе ред у ову земљу. Ако неко хоће да стави лаж на насловну, тај мора за то дебело и да плати! Хоћемо да будемо демократска земља, хоћемо у Европу? Па хајде онда да важе и европска правила“!

Е, свашта ћу ја још прочитати по новинама! У Гламочу, у Муслиманско-хрватској Федерацији, некада баш, баш већинском српском граду, Срби сада чине једва већину. На власти је мањина, али то није једини проблем. Поред недостатка посла у привреди, Срби имају проблем и у запошљавању у државним, тј. општинским предузећима и институцијама. Огласи за радна мјеста се објављују у неким небитним медијима а новопридошли Хрвати се изјашњавају као Срби и добијају радна мјеста на конкурсима!?!? Е, сад, да ли би требало да нам буде драго што још неко, ко не мора, хоће да буде Србин или би требало да жалимо нове Србе, није ми баш јасно. Размислићу.

Мислио сам да ме вијести из „дејтонске Творевине“, назване Босна и Херцеговина, не могу изненадити, али погријешио сам. А шта сам и могао очекивати да чујем из државе која је склапана као играчка из Kinder јајета, без лијепка, цемента или било ког другог везивног материјала? Чим је мало јаче протресеш она хоће да се распадне. Шта се може очекивати из Творевине која, оваква каква је, постоји већ 12 година и није макла ни један мрављи корак? Шта се може очекивати из Творевине која има 14 влада са све министарствима а само 4 милиона становника? Шта се може очекивати из Творевине у којој већи ентитет зове онај други „геноцидном творевином“, „мањим ентитетом“... а мањи не зове већи никако?Шта се може очекивати из Творевине у којој, у финалу „националног“ Kупа, при свирању химне, једна екипа држи руку на срцу а друга се чешка по... (да не лајем сад)? Шта се може очекивати из Творевине чија „национална“ химна има само музику а нема текста? Шта се може очекивати из Творевине у којој скоро двије трећине становништва не навија за клубове из Творевине него за комшијске? Шта се може очекивати из Творевине у којој скоро двије трећине становништва не чита новине из Творевине него комшијске? Шта се може очекивати из Творевине у којој 90% становништва не зна колико има звијезда на „националној“ застави? Шта се може очекивати из Творевине у чијем главном граду црквена звона не звоне никоме? Вјероватно ништа. Али, још ћу размислити.

Творцу „мањег ентитета“ можете писати на адресу: Хашки трибунал, задња пошта Хаг, Холандија. Посл'о га инсан тамо. Он је задужен за сарадњу па је послао Давида тамо, да сарађује. Замјерио се пуно његовом Рахметли предсједнику. Давид ће да сарађује, сам је рекао, само неке земље неће да сарађују са њим. Они који су слали оружје инсановом Рахметли предсједнику сад трљају жилу глупачу. К'о фол, немају везе са тим. Они који су то оружје пребацивали до инсановог Рахметли предсједника такође трљају исту жилу, само своју. И они, к'о фол, немају ништа с тим. Они који су плаћали то оружје раде на својој жили, али они су сад у свађи са онима који су слали оружје па их нико и не пита ништа у вези са тим. Џабе трљају. Они који су слали сад се боје да се ови који су плаћали не сјете нечега што би имало везе са тим. Они који су пребацивали се боје да ће им они који су плаћали рећи: „А, не, нисте ви дошли тамо с наших простора“ па ће овима, који су пребацивали оружје, повијест остати без онога што им је најбитније – да нису ни девете петке звекетало са онима против којих је то оружје употребљено. Они којима је оружје достављано још увијек покушавају да сконтају одакле су дошли и ко су у ствари. Не могу да кажу да су оданде одакле су они који су пребацивали оружје јер су се они први сјетили а њима би било драго да су одатле и да ни они нису ни девете петке звекетало са онима против којих су, већ поменуто, оружје употребљавали. Инсан зна одакле је јер зна одакле му је Рахметли предсједник. Инсан је рек'о да они против којих је употребљено оружје само имају задатак да сарађују. И он ће да сарађује, због његовог Рахметли предсједника, јер они против којих је употребљено оружје нису из државе у којој је он Министар него из његовог Рахметли предсједника и они су криви јер се нису потурили испред тог оружја због ког су се мучили и они који су га плаћали и они који су га слали и они који су га пребацивали и они који су га употребљавали него су, види дрскости, одбили да сарађују. Због тога сад они против којих је употребљено оружје морају да сарађују, кад већ нису тада. Е, зато то инсан говори а нико га не конта. Јесте, то сам хтио рећи, добро сам размислио.

Само ћу мало да поменем Млађу овај пут. Малчице. Не смијем пуно, због акција „НИС“-а. Гледам Млађу на ТВ-у како јасно и гласно каже да се ПДВ неће повећавати за два постотка него ће од идуће године смањити администрацију („на свим нивоима“) за десет постотака. Ако су процјене да државна администрација има преко 28.000 запослених, питам се, колико то њих 2.800 зарађују, или, боље речено, коштају нас, да се лијепо изразим, пореске обвезнике. Колико то ми новца одвајамо за њих кад добит од њихових ускраћења плата надомјешћује оно што би држава сакупила да се комплетан промет роба и услуга опорезује за још два постотка? За размишљање, зар не?

Предсједника нећу данас помињати, нећу га ни звати, нек' се одмори мало од пута и поједе нешто својом кашиком и виљушком (намучио се, јадан, штапићима) и нек' мало размисли за коју ће се софру сутра притурити. А, можда он уопште и не размишља? Идоли размшљају за њега. Његов је задатак да лијепо изгланца свој есцајг и испегла одијело. Мало ли је?

Шеф МзИиНИП је обећао станове за 500 евра по квадратном метру! Урааааа! Рекао је да то мора да се оствари! Бра'о, Министре (зИиНИП)! И Боро је весео, сад ме звао. Прекинуо ме док сам гледао како Доктор медицине и Министар животне средине и просторног планирања лопата на неком градилишту. Нисам му замјерио. Окупио Министар (зИиНИП) све, да се лијепо изразим, релевантне факторе у вези са тим. Били су ту сви људи од феле: и из МзИиНИП, и из градских власти, и из Војске која хоће да се отараси вишка земље и удоми оне које је слала у ратове и дочекала у колективне смјештаје, и грађевинци... Сви! Скоро. Недостајали су само они који држе касу – банкари. Њима се та идеја, изгледа, не свиђа. Можда је Млађо обећао шта пара Министру (зИиНИП) из неког штека или касице-прасице, народа. Ко ће га знати?

Кад смо већ код пара... MMF није то што сте одмах помислили. Не, не, није то оно „threesome“, „male-male-female“ него је то скраћеница за Међународни монетарни фонд мада и овдје имамо сличан начин општења. С једне стране су два male-а, САД и ЕУ, а са друге, стара дама, Србија. Некада је стара дама бирала с ким ће да општи а сад је нико ништа не пита. Они који воде стару даму воле и ово, само нека су male-ови на нама, поза није битна, битан је свршетак. А зна се ко ће да обрише трагове општења. Народ, својим безвриједним папирама које неко зове „плата“.

Прва конференција Покрета несврстаних одржана је 1961. и један од оснивача је била СФРЈ. Правни наследник те творевине је Република Србија. Један од предлога за одржавање јубиларне конференције 2011. године је да Београд буде домаћин. Али, не лези враже! Наш Предсједник, опет, има идеју! Хтједох да га зовем и да му кажем да размисли о идеји прије него је изнесе у јавност, али Идоли су већ ријешили да се идеја пласира. Предсједник је понудио свим земљама насталим из СФРЈ да заједнички организују конференцију и да заједно буду домаћини. У Београду. Фасцинантно је како дио нашег народа и ова власт настоје да покаже свима онима са којима смо се (некд и крваво) разишли како ми њих, у ствари, волимо највише на свијету. Ех, да има какав споменар у УН-у наш Предсједник би већ оставио поруку бившим: „У срце смо вас закључали, не можете изаћи акључић смо изгубили, не можемо га наћи“. Увијек се чудимо кад јачи супружник туче и малтретира слабијег а ова, и након развода, упорно говори како она њега воли и како је он то радио за њено добро и да жели да му се врати у загрљај. Код нас је мало обрнуто. Код нас слабији (бивши) супружник само у једном вијеку, вијеку цивилизације и технологије, побије и протјера минимум 1.000.000 људи, не дозвољава им да се врате и користе своју имовину, киљи и константно малтретира, узурпира власништво јачег (бившег) супружника у вриједности од око милијарду евра, туку туристе, пјевају: „Убиј, закољи, да Србин не постоји“... Телевизија јачег (бившег) супружника уредно преноси концерте на којима се пјева та „пјесма“, град украшава мјеста на раскрсницама азурном бојом мора, држава им распродаје предузећа, а носталгични народ мантра у стилу „туђа коза пуна лоја“ трошећи богатства помажући економију и туризам... бившег. Од пет бивших супружника, четири хране канцер на нашој кожи. Али, показаће Предсједник својим Идолима да је наша љубав неизмјерна. На жалост, Предсједникову, неузвраћена. Ко нам је крив кад смо одувијек вољели полигамију. 

П.С. Рек'о ми Предсједник зашто ми није купио wok!, Вели, производиће се код нас (Млађо средио!) за кинеско тржиште па да не вукља.

Предсједник је био у Кини. Хтједох га назвати, док је био тамо, и рећи му да се врати али нисам био сигуран у временске зоне. Рекоше ми (зли језици) да нас посјета Предсједника и свите, да не кажем фаланге, кошта око 40.000 дневно. Евра, наравно. Прошлогодишњи извоз српске привреде у Кину земљу износио је мало преко 1,5 милион евра, а узвезена је роба у вредности око 1,25 милијарди евра. И без помоћи економисте, лако је израчунати да ће свита потрошити минимум 200.000 евра за пет дана посјете Кини илити 7,5 посто од укупног извоза у ту земљу у прошлој години. Све оно што је држава скупила од пореза на робу извезену у Кину, спискаће свита за пет дана. Од Руса смо тражили и добили кредит од 1 милијарде долара (око 700.000 евра) за попуну буџета и инфраструктурне објекте (метро!). Од тих 700.000 евра, 20 посто је планирано за попуну буџета. У ствари, тражили „смо“ 140.000 евра за пут у Кину. Оних 60.000 које недостају да се све поплаћа је, вјероватно, Млађа уштедио па помогао одлазак у „четврти“ стуб наше спољне економије. Први стуб наше спољне економије се чврсто ушанчио на КиМ и добро држи – самопроглашену државу. Отићи ће и тамо свита ако нам трећи стуб позајми још мало пара. Предсједнику још хтједох рећи да ми купи нови wok али сам се уплашио да ће ми Млађа одузети дионице „НИС“-а због тога. 

Требаће нам још једно три генерације да прођу да би се добро испрали од комунизма. Миј професор пројектовања нам је причао зашто су нова насеља по великим градовима (Алипашино у Сарајево, Нови Београд и Загреб...) сиви. И у осталим комунистичким земљама све су зграде исте – сиве и са равним кровом, а станови, прављени по систему „17 m² по члану 'домаћинства'“. Филозофија је у томе да по цијели дан рмбачиш на послу, дођеш у стан од 51 m² , у сивој огромној згради, сједнеш испред телевизора који се налази у огромном ормару у дневној соби и, чекаш да те синдикат пошаље на море. Све вријеме мислиш: „Ћути, добро је“. Стари Грци и Римљани су правили суднице које су имали мала, клаустрофобичне, улазе кроз које уђеш у огромни antré и изгубиш се, уплашиш се, сконташ колико си, у ствари, мали и мислиш да је свака казна боља од тога да ти се строп сруши на главу.

У свој овој нашој, да се лијепо изразим, инфлацији друштва, ударне вијести у новинама и на телевизији су: „Осамнаест мртвих у жељезничкој несрећи на Андима“, „Погинуло 29 рудара у руднику угља у Кини“, „Тајфун разорио села на Филипинима“, „Поплаве у Бангладешу“, „Троје мртвих у породичној трагедији у Финској“... Сједиш, гледаш или читаш, и мислиш: „Ма, ко шиша проблеме? Срећом немамо тајфуне“!

Боже ме опрости, али, шта ме брига за Филипине и Анде кад ми је „Дрина“ данас поскупила за 5 динара а плата се мрда колк'о се и пирамиде мрдају . Ако ми бурек поскупи, размишљам да се запалим пред Скупштином. Или да запалим Скупштину. Видјећу још.

У Србије почиње најезда социјалдемократских странака/партија. Небојша Човић је поново активирао своју и освојио неколико мандата на изборима на КиМ, Душан Јањић, председник Форума за етничке односе и члан невладине организације „Клуб 21", најављује оснивање нове социјалдемократске партије, на политичкој позорницу већ постоје СДУ, Жарка Кораћа, ДС и – СПС. СПС се „претворила“ у социјалдемократску партију не мијењајући ни име ни принципе. Изјава њеног предсједника да им је најближа ДС помаже и ДС-у и СПС. ДС-у да настави са даљим падом рејтинга.

Један инсан, који је прије само неколико дана изјавио да жели да се повуче и постане „невидљив“, најавио је формирање нове социјалдемократске партије - Социјалдемократске партије Србије умјесто Социјалдемократске партије Санџака. Видио, инсан, да добија гласове по земунским махалама па се похасио. И њему је „идеолошки“ најближи ДС. Неће са Млађом. Каже. Инсан сада има свог новог Предсједника. Бивши предсједник му се преселио на ахирет прије неколико година и он му је, мртав хладан, онако тужан, дао читуљу у новинама: „Мом Предсједнику...“. Није му, у читуљи, обећао да ће му испунити највећу жељу – да ухапси Караџића и Младића, али свесрдно ради на томе. Кога би, Рахметли предсједник, највише волио на том мјесту него инсана. Можда се Предсједник није слагао са тиме да инсан буде на том мјесту, али су му Идоли рекли другачије. 

Наши службеници у полицији су толико ревносни да ја немам ријечи. Тежак им је посао. Претежак! Они, по правилу, морају да знају свих 30 слова наше азбуке (Еј! И ћирилицу и латиницу! Мало ли је?) и свих десет бројева да би попунили наша документа која потврђују наш идентитет и наше власништво над нечим. Пошто је мој бивши ауто био регистрован на оца (разлози нису за јавност), кад је отац умро, ауто пребацим на брата. Кренем у Црну Гору и, одмах на уласку, зауставља ме полиција. Провјера броја шасије и броја мотора. Срећом, полицајац у цивилу је био веома љубазан и објаснио ми да су ми , вјероватно, грешком уписали два ћирилична „Х“ умјесто два латинична те се број шасије разликује од оног уписаног у саобраћајној дозволи. Вели: „Отиђите и промијените ово, могу вам одузети возило“. Можете мислити колико сам стрепио возећи кроз Црну Гору да не налетим на неког кретена који би ми одузео ауто. Вратим се, платим и промјеним саобраћајну уз све вјештачење и кренем поново преко границе. Пита ме полицајац чији је ауто а ја велим да је братов. „Аха“, вели он, „брат вам је '39. годиште“!? Они су преписали очев матични број а не братов!? Уз цијелу фрку по СУП-у, успио сам да промјеним саобраћајну дозволу без плаћања мада ми је шалтеруша рекла да морам да платим.

Сад, кад смо регистровали наш нови ауто, погријешили су у презимену. Наше презиме има 5 (словима: пет) слова од којих су два последња, „и“ и „ћ“, иста у двије трећине српских презимена. Умјесто првог „и“ у презимену, они су написали „е“. Кад сам отишао у СУП да нам то исправе, тражили су да платимо не знам колико или да идемо у СУП у коме је издата дозвола да нам бесплатно промијене. Вјероватно тај СУП набавља слова по нижим цијенама и не мора ништа да се плати. 

Замијенили смо ауто са Љутомировићима, погледам у њихову саобраћајну дозволу и имам шта да видим. Стварно сам се питао како њихов мали Peugeot 206 sw тако добро иде и онда сам нашао одговор на питање. Ауто има 1390 KW! Па, то нема ну формула 2! До душе, кубикажа му је нешто мања, само 999 cm³ иако у рубрици гдје се налази модел аута пише „Peugeot 206 sw 1.4“. Вјероватно се тих неких четиристотињак кубика загубило међу осталим словима и бројевима, или им је нестало бројева „1“, „4“ и „0“, или им је „пао систем“ док су куцали. Ма, важно је да наш Министар унутрашњих послова путује по Европи гањајући нам „бијели шенген“, остало су ситнице , а да ли ће нас ти Европљани пустити да уђемо у њихове земље са таквим документима, то није важно. Имамо ми и возове и аутобусе који возе на жељено одредиште, ако се успут не запале.

Министар за инфраструктуру и национални инвестициони план (Јоооој, како ли ово шалтеруше напишу? Шта им Мрка ради, а?) обишао је градилишта на сјеверном краку Коридора 10 и, могу вам рећи, није задовољан, да се лијепо изразим, прогресом радова на истом. Након изјаве за медије, гдје је образложио своје незадовољство, окренуо се Бори, раднику на вибраторској бушилици, и у фацу сасуо: „Има то да се заврши и прије рока“! Да ли је Боро климнуо главом да би ставио до знања првом човјеку МзИиНИП да разумије, или му је то остао тик од бушилице, видјећемо до краја рока за завршетак радова. 

Нови Закон о информисању (не)ће бити усвојен 31. овог мјесеца. Сва опозиција, изузев LDP-а, тврди да ће гласати против. Чак и СПС-ПУПС-ЈС веле да ће бити уздржани. Овом „Млађином закону“ противе се све странке које нису на власти и оне које нису у скупштини. Да ли је ово још једна игра „жутих“? Њима овај закон највише одговара. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како Влада не ради ништа, како су радници незадовољни, како је привреда у колапсу, како се кадар ДС-а богати, како је власт потрошила 4 милијарде евра из девизних резерви за само годину дана, како је администрација већа од Слобине три пута, како динар пада, како... Ма, неће више моћи да пишу... истину.

LDP има своје разлоге да Закон буде усвојен. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како се Чеда вози у џипу, љетује на Миконосу, иде у Disneyland и, не дај Боже, шмрче кокаин, како је са Легијом пребацивао хероин преко границе... Ма, неће више моћи да пишу... истину.

И ЈК је за усвајање Закона. Јавно је то подржала. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како је купила ципелице са штиклицама за своју кћер, како ово, како оно. Вјерујем да ће и Маја Николић да буде за усвајање Закона јер је јуче у једном таблоиду изашао наслов „Маја осунчала своје силиконе“ а, као што сви знамо, то је лаж јер је дијета утицала да јој груди порасту. А можда зато Предсједник иде по разним пријемима и ђеназама са својим есцајгом јер, од неузимања хране, нарасту груди и онда ће народ с разлогом имати право да га зове Барбиком иако би он више волио да буде Кен? Хтједох га назвати и рећи му да то није истина али, контам, има он своје Идоле који ће му то, ваљда, објаснити.

Након Закона о информисању, за који новинари, аналитичари и остала непоштена интелигенција, тврде да нас враћа у 20. вијек и тоталитарне режиме тог вијека, можда нам стигне још један закон који би нас вратио, овај пут, у 15. вијек. Потпарол Републичког јавног тужилаштва је изјавио да би Србија требало да слиједи напредне скандинавске државе и, као казну за силовање, уведе кастрацију – физичку или хемијску. Добро је било то вријеме 15. вијека – око за око, зуб за зуб. Могло би то да се примјени и на друге ствари. Рецимо, хирург вам грешком одстрани дванаестопалачно цријево а ви сте имали проблема са слијепим цријевом. По мом амандману на Закон, требало би да ви, чим се мало опоравите од анестезије, својим рукама одстраните хирургово дванаестоплачно цријево па да види како је то. Или, ако нека жена обљуби вашег мужа, ви имате право исте секунде да обљубите њеног. Или, да се дотичној жени одстрани орган којим је обљубила вашег мужа. Или, да јој се, рецимо, запечати, зацементира, средство којим је учињено кривично дјело. Мој отац је био судски вјештак на десетинама суђења за силовања. Говорио је да је велика већина тих силовања „изазвана“ (кокетирањем па одбацивањем и сличним стварима). Не причам о силовањима дјеце и стараца него о „нормалним“ силовањима. И, шта сад? Кастрирате некога за кога је суд утврдио да је починио силовање а након неколико година се докаже да је оштећена лагала. Мушкост том јаднику не можете вратити. Али, не лези враже. Наше Министарство здравља толико пара улаже у здравство да ће наши стручњаци измислити вакцину за стерилизацију са временским ограничењем па, ако се утврди да силовања није ни било, мушкост се судским путем враћа свом власнику. Са надокнадом или не то је већ питање правника.

Нека организација која се бави заштитом „права“ ЈеБоТеГЛБТ популације поздравила је одлуку београдских власти да прекрече увредљиве графите уперене против њих. То ће овај град коштати доста пара али, увреде морају да се покрију и сакрију. То што по граду има на тоне графита, типа, „Ђилас тајкун“ и „Тадићу, Јудо!“ - то никога не секира и нико се није увредио. Ваљда ти графити нису увредљиви, ко ће га знати? 

У Ваљеву је неки дан ухапшен клинац од 18, 19, година због „исписивања нацистичких графита“ по зидовима тог града. Нацистички графити, по телетексту В92, били су: „Нема предаје“ и „Национални строј“!? Да је, Бог д'о, написао „Има предаје“ и „Анационални строј“ вјероватно би одмах добио чланску карту неке „НВО“ и то са двоцифреним бројем. Мислим, свакој тој „НВО“ је сан да изда чланску са троцифреним бројем али, уздају се да и неке парламентарне странке сањају исти сан. Вођа тог истог Националног строја је ослобођен на суду у Новом Саду јер документа, укључујући и оптужницу, нису била написана ћирилицом. Можда је и онај клинац-графито-писац писао графите латиницом па је ухапшен јер није писао на званичном писму Републике Србије.

Аутомобили, старији од 15 година, ће од Нове године ићи на технички преглед два пута годишње. Наша Влада је одлучила да казни све оне који неће да купе наш национални ауто „Punto“ и завале се у још који кредит. Престанак производње екс-националног аутомобила је показао да снажно грабимо ка ЕУ и на том пољу. Е, сад, за екс-национални ауто је требало одвојити 10 просјечних плата (ако се плаћало у кешу) а за нови, наш европски, национални ауто морамо да издвојимо 30 просјечних плата плус камате. Не, не! Није тако како сте помислили. Добићемо ми по 25 евра од продаје „НИС“-а, једнократно, што ће нам бити довољно сса за трећину једне мјесечне рате за нови национални ауто. Онај који се баш опире нашем уласку у ЕУ и задржи свог петнаестогодишњака, наша му држава тим акцијама помаже тако што ће од тога моћи платити оба техничка прегледа за 2010. годину. Народу је остало да се нада да ћемо још нешто продати да би имали за технички преглед у 2011. години.

(Надам се да ме неће ухапсити због тога што сам користио ријеч „национални“ за нашег „Puntа“ али, да сам написао „народни“ то би изгледало баш некако сиротињски, што наш „Punto“ није, зар не? А и Швабе би ме могле тужити што кориситим име њихове компаније „Volkswagen“ за наш, и само наш, „Punto“.)

Наш Предсједник је отпутовао у Кину. Хтједох га назвати и рећи му да извади онај есцајг из унутрашњег џепа свог новог „Armani“ одјела (који увијек носи ако негдје, непланирано, бане на какву прославу, ђеназу или слично а домаћини га нису планирали) јер му у Кини није потребан и да се тамо једе штапићима. Али, контам, Млађа је отишао са њим и повео цијели свој оркестар и можда његов бубњар има палице које би могле, да се лијепо изразим, субституишу штапиће за јело. Пекинг је наш озбиљан партнер и, како рекоше, поред Брисела, Вашингтона и Москве, наш четврти стуб спољне економије. Вјероватно су агенције погрешно пренијеле и вијест је требало да гласи овако: „Једна од улица у Пекингу је, поред Брисела, Вашингтона и Москве, наш четврти стуб спољне економије“ јер, нас 7 милиона, заједнички можемо да произведемо годишње требовање, рецимо, тоалет папира те улице. Узалуд сам по квотама кладионице тражио неки сусрет наше и Кинеске репрензетације или неких клубова контајући да је наш Предсједник, у ствари, због тога отишао али, узалуд. Ипак је отишао у један важан државнички сусрет. Не секирајте се. Трошкови тог пута, укључујући авионски превоз, смјештај, храну и дневнице за Предсједника, Млађу, Јеремића, њихове савјетнике, секретарице и обезбјеђење не кошта нас пуно. У врх главе 10-так националних аутомобила. Уштедјеће они, знам, на мобилним телефонима. Знају они да roaming из Кине пуно кошта па ће се јавити у „Други дневник“ на Тијанићев рачун па ће Тијанић пренијети њиховим супругама да су добро допутовали. И, опет имамо уштеду. Јеремићевој жени ће то лично саопштити послије „Дневника“ а осталима ће послати SMS.

На истоку – ништа ново. Американци и даље имплементирају мир у Ираку и Афганистану. У Ираку је данас погинуло стотињак људи али, Американци су то одмах пребацили у статистику и рекли да је то „највећи број погинулих у једном дану од почетка године“. Цифре су битне, а док има шта да се броји биће и цифара. Цифре су озбиљна ствар јер има и великих цифри, толико великих да нико не израчуна колико је људи погинуло у Ираку и Афганистану од увођења благостања у те двије државе. И, онда, кад видим како се на западу муче око цифара, одмах опростим овим нашим шалтерским радницима у СУП-овима што гријеше уписујући цифре у наша документа. 

О томе ћу други пут, да вас не давим даље.