Еро с овог свијета - поглед с десне стране

Наши службеници у полицији су толико ревносни да ја немам ријечи. Тежак им је посао. Претежак! Они, по правилу, морају да знају свих 30 слова наше азбуке (Еј! И ћирилицу и латиницу! Мало ли је?) и свих десет бројева да би попунили наша документа која потврђују наш идентитет и наше власништво над нечим. Пошто је мој бивши ауто био регистрован на оца (разлози нису за јавност), кад је отац умро, ауто пребацим на брата. Кренем у Црну Гору и, одмах на уласку, зауставља ме полиција. Провјера броја шасије и броја мотора. Срећом, полицајац у цивилу је био веома љубазан и објаснио ми да су ми , вјероватно, грешком уписали два ћирилична „Х“ умјесто два латинична те се број шасије разликује од оног уписаног у саобраћајној дозволи. Вели: „Отиђите и промијените ово, могу вам одузети возило“. Можете мислити колико сам стрепио возећи кроз Црну Гору да не налетим на неког кретена који би ми одузео ауто. Вратим се, платим и промјеним саобраћајну уз све вјештачење и кренем поново преко границе. Пита ме полицајац чији је ауто а ја велим да је братов. „Аха“, вели он, „брат вам је '39. годиште“!? Они су преписали очев матични број а не братов!? Уз цијелу фрку по СУП-у, успио сам да промјеним саобраћајну дозволу без плаћања мада ми је шалтеруша рекла да морам да платим.

Сад, кад смо регистровали наш нови ауто, погријешили су у презимену. Наше презиме има 5 (словима: пет) слова од којих су два последња, „и“ и „ћ“, иста у двије трећине српских презимена. Умјесто првог „и“ у презимену, они су написали „е“. Кад сам отишао у СУП да нам то исправе, тражили су да платимо не знам колико или да идемо у СУП у коме је издата дозвола да нам бесплатно промијене. Вјероватно тај СУП набавља слова по нижим цијенама и не мора ништа да се плати. 

Замијенили смо ауто са Љутомировићима, погледам у њихову саобраћајну дозволу и имам шта да видим. Стварно сам се питао како њихов мали Peugeot 206 sw тако добро иде и онда сам нашао одговор на питање. Ауто има 1390 KW! Па, то нема ну формула 2! До душе, кубикажа му је нешто мања, само 999 cm³ иако у рубрици гдје се налази модел аута пише „Peugeot 206 sw 1.4“. Вјероватно се тих неких четиристотињак кубика загубило међу осталим словима и бројевима, или им је нестало бројева „1“, „4“ и „0“, или им је „пао систем“ док су куцали. Ма, важно је да наш Министар унутрашњих послова путује по Европи гањајући нам „бијели шенген“, остало су ситнице , а да ли ће нас ти Европљани пустити да уђемо у њихове земље са таквим документима, то није важно. Имамо ми и возове и аутобусе који возе на жељено одредиште, ако се успут не запале.

Министар за инфраструктуру и национални инвестициони план (Јоооој, како ли ово шалтеруше напишу? Шта им Мрка ради, а?) обишао је градилишта на сјеверном краку Коридора 10 и, могу вам рећи, није задовољан, да се лијепо изразим, прогресом радова на истом. Након изјаве за медије, гдје је образложио своје незадовољство, окренуо се Бори, раднику на вибраторској бушилици, и у фацу сасуо: „Има то да се заврши и прије рока“! Да ли је Боро климнуо главом да би ставио до знања првом човјеку МзИиНИП да разумије, или му је то остао тик од бушилице, видјећемо до краја рока за завршетак радова. 

Нови Закон о информисању (не)ће бити усвојен 31. овог мјесеца. Сва опозиција, изузев LDP-а, тврди да ће гласати против. Чак и СПС-ПУПС-ЈС веле да ће бити уздржани. Овом „Млађином закону“ противе се све странке које нису на власти и оне које нису у скупштини. Да ли је ово још једна игра „жутих“? Њима овај закон највише одговара. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како Влада не ради ништа, како су радници незадовољни, како је привреда у колапсу, како се кадар ДС-а богати, како је власт потрошила 4 милијарде евра из девизних резерви за само годину дана, како је администрација већа од Слобине три пута, како динар пада, како... Ма, неће више моћи да пишу... истину.

LDP има своје разлоге да Закон буде усвојен. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како се Чеда вози у џипу, љетује на Миконосу, иде у Disneyland и, не дај Боже, шмрче кокаин, како је са Легијом пребацивао хероин преко границе... Ма, неће више моћи да пишу... истину.

И ЈК је за усвајање Закона. Јавно је то подржала. Неће више моћи, неке тамо, новине да пишу како је купила ципелице са штиклицама за своју кћер, како ово, како оно. Вјерујем да ће и Маја Николић да буде за усвајање Закона јер је јуче у једном таблоиду изашао наслов „Маја осунчала своје силиконе“ а, као што сви знамо, то је лаж јер је дијета утицала да јој груди порасту. А можда зато Предсједник иде по разним пријемима и ђеназама са својим есцајгом јер, од неузимања хране, нарасту груди и онда ће народ с разлогом имати право да га зове Барбиком иако би он више волио да буде Кен? Хтједох га назвати и рећи му да то није истина али, контам, има он своје Идоле који ће му то, ваљда, објаснити.

Након Закона о информисању, за који новинари, аналитичари и остала непоштена интелигенција, тврде да нас враћа у 20. вијек и тоталитарне режиме тог вијека, можда нам стигне још један закон који би нас вратио, овај пут, у 15. вијек. Потпарол Републичког јавног тужилаштва је изјавио да би Србија требало да слиједи напредне скандинавске државе и, као казну за силовање, уведе кастрацију – физичку или хемијску. Добро је било то вријеме 15. вијека – око за око, зуб за зуб. Могло би то да се примјени и на друге ствари. Рецимо, хирург вам грешком одстрани дванаестопалачно цријево а ви сте имали проблема са слијепим цријевом. По мом амандману на Закон, требало би да ви, чим се мало опоравите од анестезије, својим рукама одстраните хирургово дванаестоплачно цријево па да види како је то. Или, ако нека жена обљуби вашег мужа, ви имате право исте секунде да обљубите њеног. Или, да се дотичној жени одстрани орган којим је обљубила вашег мужа. Или, да јој се, рецимо, запечати, зацементира, средство којим је учињено кривично дјело. Мој отац је био судски вјештак на десетинама суђења за силовања. Говорио је да је велика већина тих силовања „изазвана“ (кокетирањем па одбацивањем и сличним стварима). Не причам о силовањима дјеце и стараца него о „нормалним“ силовањима. И, шта сад? Кастрирате некога за кога је суд утврдио да је починио силовање а након неколико година се докаже да је оштећена лагала. Мушкост том јаднику не можете вратити. Али, не лези враже. Наше Министарство здравља толико пара улаже у здравство да ће наши стручњаци измислити вакцину за стерилизацију са временским ограничењем па, ако се утврди да силовања није ни било, мушкост се судским путем враћа свом власнику. Са надокнадом или не то је већ питање правника.